PODZEMNA VODA ZA GREJANJE OBJEKATA

podzemna voda za grejanje

Priroda nam obezbeđuje besplatnu energiju – podzemnu vodu za grejanje objekata.

Toplota za grejanje objekata, koja je često nedovoljno iskorišćena, leži baš neposredno ispod objekata, u samom tlu.

Cilj ovog članka je da prikaže i približi mogućnost upotrebe podzemne vode za grejanje objekata, kao obnovljivog izvora energije.

Voda kao obnovljiv izvor energije

Voda, kao regeneracijski izvor može se koristiti iz površinskih i podzemnih voda. Termin „regeneracijski izvor“, podrazumeva činjenicu da toplotni izvor na prirodan način stalno obnavlja toplotu – regeneriše se.

Površinske vode koje se mogu koristiti za dobijanje toplote za grejanje objekata su vode reka i jezera. Međutim, korišćenje površinskih voda ima dosta nedostataka:

– zbog čestog pada temperature vode u toku grejne sezone na oko 0°C, postoji mogućnost zamrzavanja isparivača toplotne pumpe;

– troši se dodatna energija za odmrzavanje isparivača toplotne pumpe, ukoliko dođe do njegovog zamrzavanja;

– pojavom niskih temperatura pogoršava se stepen iskorišćenja toplotne pumpe, što se negativno odražava na ekonomičnost rada sistema;

– korišćenje tekućih voda u ove svrhe, kao i izgradnja postrojenja za prečišćavanje, redovno zahteva traženje dozvole nadležnih organa i znatno povećava investicione troškove.

voda obnovljiv izvor

Upotreba podzemnih voda povoljnija je nego upotreba površinskih voda, jer u većini slučajeva ne iziskuje dozvole nadležnih organa. U određenim situacijama njihova upotreba regulisana saglasnostima koje određuju način i obim njihovog korišćenja.

Temperature podzemnih voda do oko 20m dubine kreću se od 5ºC do 15ºC i više, sa malim kolebanjima u toku godine. Temperatura vode zavisi od dubine sa koje se uzima. Temperatura je viša i stabilnija ukoliko se voda crpi sa veće dubine.

Elementi sistema sa podzemnom vodom

Sistem sa podzemnom vodom za grejanje objekata podrazumeva upotrebu toplotne pumpe voda/voda. Zadatak toplotne pumpe je da toplotu dobijenu iz podzemne vode digne na viši, iskoristljiviji nivo, za unutrašnju instalaciju grejanja.

Takođe, ovaj sistem podrazumeva neophodnost postojanja dva bunara: izvornog i upojnog. Voda se do toplotne pumpe dovodi iz izvornog bunara, a nakon oduzimanja toplote iz nje, preko upojnog bunara, ponovo se vraća u zemlju.

Cirkulacija vode od izvornog bunara do toplotne pumpe, i od toplotne pumpe do upojnog bunara, odvija se zahvaljujući potopnoj pumpi. Potopna pumpa može biti potopljena u izvorni bunar ili se nalaziti u posebnom šahtu u zemlji izvan objekta.

Da bi se sprečio ulazak peska i ostale eventualne prljavštine iz tla u sistem, postavljaju se filteri. Filteri zahtevaju čišćenje u određenim vremenskim intervalima. U izbušene bunare postavljaju se cevi kroz koje cirkuliše podzemna voda i koje su povezane sa toplotnom pumpom. Prečnik bunara iznosi od oko 50mm do oko 200mm u zavisnosti od količine vode koja je potrebna. Bunari se buše do iste dubine, a njihova dubina se kreće od 40 do 100m. Zbog mogućnosti uspostavljanja „kratkog spoja”, rastojanje između izvornog i upojnog bunara je minimalno 15m. Sistemi sa vodom rade u otvorenom krugu, što znači da se voda nakon upotrebe vraća u izvor.

podzemna voda bunari
Bušenje bunara

Prethodna ispitivanja

Kako bi sistem sa podzemnom vodom obezbedio optimalno i dobro grejanje objekta u periodu eksploatacije, neopodna je prethodna analiza obnovljivog izvora – podzemne vode.

Za donošenje odluke o korišćenju površinskih i podzemnih voda kao OIE, potrebno je izvršiti prethodna ispitivanja. Prethodna ispitivanja podrazumevaju ispitivanja energetskog potencijala izvorišta vode (izdašnost i temperaturni nivo), čistoće i sastava vode. Rečna voda sa sobom obično nosi čvrste predmete (drveće, granje i sl.), te se mora predvideti i grubo prečišćavanje vode. Isto se mora uraditi i sa vodama koje u sebi sadrže pesak i mulj. Posebno je potrebno voditi računa o sastavu vode. Vode koje sadrže veću količinu kiseonika i minerala uslovljavaju posebnu zaštitu od korozije i stvaranje naslaga u izmenjivačima toplote.

Objekti koji koriste podzemnu vodu za grejanje koriste niskotemperaturne unutrašnje instalacije grejanja – npr. podno grejanje.

Prednosti i nedostaci

Upotreba podzemne vode za grejanje, ima svoje prednosti i nedostatke. Nedostatak ovog sistem su viša početna investiciona ulaganja u sistem i opremu. Vreme povraćaja investicije je oko 5-8 godina u zemljama sa razvijenom ekonomijom. U ovim zemljama veoma često postoje i državni podsticaji – subvencije za nabavku opreme. U manje razvijenim zemljama ovo vreme iznosi od 10-15 godina, što je na prvi pogled dugačak period. Međutim, upotrebom ovog sistema postiže energetska nezavisnost u snabdevanju energijom.

Značajna prednost ovog sistema su mesečne režije, koje su znatno niže od onih kada se za grejanje koriste fosilna goriva. Ovi sistemi najčešće se u rad puštaju u toku noći kada je električna energija jeftinija. Tokom dana inertni sistem unutrašnje podne instalacije obezbeđuju potrebnu ugodnu unutrašnju temperaturu u prostorijama.

Takođe, značajna prednosti ovog „čistog“ sistema je i sa stanovišta zaštite životne sredine. Prilikom njegovog rada ne oslobađaju štetni gasovi i ne zagađuje se vazduh.

Jedna od važnih pretpostavki koju ne treba nikako zaboraviti je sledeća: objekti koji koriste ovaj sistem moraju biti energetski efikasni. Sa stanovišta toplotne zaštite znači da moraju biti dobro toplotno izolovani.

Ukoliko se razmatra tržišna vrednost objekta sa gore opisanim sistemom, na tržištu nekretnina ovi objekti zauzimaju značajno mesto.  Prilikom kupovine kuće, njena energetska efikasnost i potencijalne uštede trebali bi biti ključna pitanja prilikom njenog odabira.

Svideo Vam se prilog? Podeli ga sa prijateljima!
error
fb-share-icon

You may also like...